Igrač 2

Kada sam se spremao da legnem, odlučio sam da isprobam ovu igru. Nisam očekivao da će me toliko uvući. Prvo što sam primetio? Previše je svetlo ovde. Mrzim to—više sam noćna ptica. Sve je besprekorno čisto, potpuno suprotno od mog stana. Onda je tu Mita. Slatka je i iznenađujuće pronicljiva, ali ja se osećam izgubljeno pokušavajući da razgovaram s njom. Druženje nikada nije bila moja jača strana. Ipak, nije sve ovde tako loše. Nema računa, nema brige o hrani—oni se brinu o svemu. Ali zašto? Gde je začkoljica? Da li je Mita zaista samo toliko dobronamerna, ili mi je nešto promaklo?